Kompletan vodič za pokretanje privatnog biznisa u Srbiji: Od ideje do otvorenih vrata

San o sopstvenom poslu živi u mnogima. Bilo da se radi o piljari, frizerskom salonu, radnji zdrave hrane ili kreativnom zanatu, put od ideje do stabilnog poslovanja može izgledati previše komplikovan. Ovaj članak predstavlja sveobuhvatan vodič kroz ključne korake, zakonske obaveze i praktične savete za pokretanje privatnog biznisa u Srbiji, baziran na brojnim iskustvima i pitanjima budućih preduzetnika.

Prvi korak: Formalnosti i registracija

Osnivanje privrednog subjekta danas je znatno pojednostavljeno zahvaljujući jednošalterskom sistemu registracije. Podnošenjem jedinstvene registracione prijave u Agenciji za privredne registre (APR), istovremeno se vrši upis i u Registar privrednih subjekata i u registar poreskih obveznika. U roku od pet dana od podnošenja prijave, podnosilac dobija Rešenje o registraciji, a zajedno sa njim i Poreski identifikacioni broj (PIB). Ovaj jedinstveni broj pravnog ili fizičkog lica zadržava se i prilikom promene sedišta.

Naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1.200 dinara. Važno je napraviti pečat koji mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje navedenom u rešenju.

Otvaranje poslovnog računa i poreske obaveze

Nakon dobijanja rešenja, neophodno je otvoriti tekući račun u poslovnoj banci. Dokumenta potrebna za otvaranje računa obično uključuju: zahtev banci, rešenje o upisu u registar, izvod iz poreske evidencije sa PIB-om, karton deponovanih potpisa i overu potpisa ovlašćenih lica.

Poreska uprava vodi centralni registar. Za mnoge delatnosti, naročito u trgovini i uslugama, sledeći korak je uvođenje fiskalne kase. Prema Zakonu o PDV-u, poreski obveznici su u obavezi da evidentiraju promet preko registra kasa sa fiskalnom memorijom, koje se nabavljaju preko ovlašćenih proizvođača ili servisera.

Fiskalizacija: Ko mora, a ko ne?

Obaveza korišćenja fiskalnih kasa nije univerzalna. Od nje su oslobođeni, između ostalih: prodavci karata u prevozu, taksi prevoznici, banke, advokati, ulični prodavci sladoleda ili kokica, kolporteri štampe, čistači cipela, kao i poljoprivredni proizvođači i zanatlije koji na pijačnim tezgama prodaju sopstvene proizvode. Međutim, važno je napomenuti da se lista menja, a od 2009. godine obaveza se proširila i na turističke agencije i određene zdravstvene usluge van obaveznog osiguranja.

Propisane novčane kazne za neizvršenje ove obaveze su visoke, a uz njih može doći i do mere zabrane obavljanja delatnosti. Prilikom nabavke kase, vrši se i nabavka GPRS terminala za daljinsko očitavanje podataka, čime se zaokružuje proces fiskalizacije.

Porezi i doprinosi: Koliko državi?

Ovo je oblast koja najviše brine početnike. Ukupni doprinosi na zarade (i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) zbirno iznose 35.8%. Ovo uključuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (11%), obavezno zdravstveno osiguranje (6.15%) i osiguranje za slučaj nezaposlenosti (0.75%).

Porez na zarade iznosi 12% na osnovicu koju čini zarada umanjena za lični odbitak (koji se menja, a trenutno iznosi 5.560 dinara mesečno). Za preduzetnike koji se opredele za paušalno oporezivanje, situacija je drugačija. Oni su podeľjeni u grupe prema delatnosti (npr. frizeri, krojači, automehaničari, uslužni radnici) i plaćaju fiksni mesečni porez, ne vodeći poslovne knjige u klasičnom smislu.

Praktični saveti i iskustva iz različitih delatnosti

Formalnosti su samo jedan deo priče. Pravi izazov leži u poslovnoj ideji, njenoj realizaciji i preživljavanju početne faze.

Trgovina (voće i povrće, zdrava hrana, mleko)

Kao što jedna iskusna forumašica kaže, "najmanji problem je otvoriti za 5 dana". Pravi izazov je finansijska logistika. Za piljaru ili radnju zdrave hrane, pored lokala (čija kirija može biti i 50-150 evra), potrebno je uložiti u robu. Početno ulaganje u robu za malu rinfuznu radnju može biti od 1.500 evra naviše, uz striktno praćenje rokova trajanja. Kĺjuč je u balansu između širokog asortimana (da kupac uvek nađe ono što traži) i malih početnih količina (da se izbegne bacanje pokvarljive robe). Mnogi savetuju da je za prve dve godine neophodno imati finansijsku rezervu ("stek") koja će pokriti troškove dok se posao ne "razradi".

Kreativni zanati i rukotvorine (dekupaž, šivenje, ukrasi)

Ovde se često suočavamo sa pitanjem "ko bi platio saksiju 500 dinara ako mi je zarada samo 150?". Prodaja rukotvorina zahteva pronalaženje pravog kanala. Prodaja na pijaci je naporna i često nedovoljno isplativa za ručni rad. Alternativni putevi uključuju:

• Prodaja preko društvenih mreža (Facebook, Instagram).
• Učešće na sajmovima domaće radinosti.
• Saradnja sa postojećim prodavnicama poklona, cvećarama ili buticima na konsignaciju.
• Prodaja preko online platformi i aukcija.

Uslužne delatnosti (frizerski salon, salon venčanica, slana soba)

Za frizerske salone, posebno u manjim mestima, često se ispostavi da je isplativije raditi "na crno" iz sopstvenog stana dok se ne stekne klijentela, pre nego što se investira u lokal, kasu i sve doprinose. Za salone venčanica, ulaganje je značajno (od 15.000 evra naviše za solidan asortiman), a sezonski je posao. Neophodna je i dobra krojačica za prilagođavanje haljina. Za specijalizovane usluge poput slane sobe, neophodno je detaljno istražiti specifične zdravstvene i tehničke propise pre nego što se krene u investiciju.

Mrežni marketing (Oriflame, Avon)

Ovo je često predmet debate. Dok neki vide priliku za dodatni prihod uz fleksibilno radno vreme, drugi smatraju da je zarada minimalna. Oni koji uspeju u ovom modelu ističu da je ključ u izgradnji mreže (regrutovanju novih saradnika), a ne samo u prodaji proizvoda. Neke kompanije nude benefite poput zdravstvenog osiguranja i penzionog staža za vodeće saradnike. Kao i u svakom poslu, za rezultate je potreban trud i upornost.

Subvencije i start-up krediti

Za one koji su prijavljeni na Nacionalni službu za zapošljavanje duže od mesec dana, postoji mogućnost apliciranja za bespovratna sredstva za samozapošljavanje (npr. 1.600 evra). Potrebno je proći obuku za preduzetnike, imati biznis plan i često i imovinu ili žiranta. Konkursi se objavljuju povremeno. Druga opcija su start-up krediti koje nude pojedine opštine, sa grejs periodom od 12 meseci.

Zaključna razmatranja: Rizik, upornost i realnost

Kao što jedan iskusan, ali i opečen privatnik kaže: "Država satire privatnike." Pored svakodnevnih izazova poslovanja, veliki problem predstavlja i naplata od kupaca koji kasne sa plaćanjem, što može dovesti do zastoja u celokupnom poslovanju.

Najčešći savet koji prolazi kroz sva iskustva je: nemojte očekivati zaradu prvih 6 do 12 meseci. Period "razrade" posla je ključan. Takođe, opasnost leži u tome što početnik, videvši prve veće novce na računu, počne da troši na lične stvari, umesto da reinvestira u robu i pokriva obaveze.

I na kraju, možda najvažniji savet od svih: Radi ono što zaista znaš i voliš. Entuzijazam i poznavanje zanata će vas provući kroz teške početke. Dobro istražite tržište, svoju konkurenciju i platežnu moć potencijalnih kupaca. Pokušajte da testirate proizvod ili uslugu na manjoj skali (preko društvenih mreža, sajmova) pre nego što uložite sve ušteđevine. Pokretanje sopstvenog biznisa je maraton, a ne sprint. Zahteva strpljenje, upornost, dobru pripremu i spremnost da se prebrode neizbežne prepreke.