3. Pismeni deo: Izrada akta o proceni rizika

Ovo je praktični, pismeni deo ispita. Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. električar, monter skela, vozač tramvaja, frizer, medicinska sestra) i ima dva sata da napiše procenu rizika. Dobija se i lista opasnosti i štetnosti kao podsetnik. Dozvoljeno je korišćenje metode za procenu rizika po sopstvenom izboru (npr. Kinney metoda), a često se i ona obezbeđuje. Ne dozvoljava se korišćenje dodatne literature, telefona ili unapred pripremljenih primera, iako su neki kandidati izvestili o popustljivom nadzoru. U procenu je neophodno ukĺjučiti opis tehnološkog i radnog procesa, identifikaciju opasnosti i štetnosti, samu procenu rizika, predlog mera za njegovo smanjenje i obavezan zaključak u kojem se konstatuje da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne.

4. Usmena odbrana procene rizika

Nakon uspešno ocenjenog pismenog rada, sledi usmeno polaganje pred ispitivačem (često predstavnik Uprave). Ovdje se ne brani konkretno urađena procena, već se izvlače pitanja iz šire oblasti postupka procene rizika. Uobičajena pitanja su: na čemu se zasniva procena rizika, koja lica vrše procenu, u kojim slučajevima se vrše potpune ili delimične izmene akta, šta sadrži akt o proceni rizika, šta su opasnosti a šta štetnosti, koje su mere za smanjenje rizika, šta sadrži zaključak akta. Ispitivači su opisani kao stručni, ali spremni da pomognu ako kandidat pokaže osnovno znanje.

5. Pravilnici: Srž posebnog dela

Poslednji, i po mišljenju mnogih, najzahtevniji deo ispita. Potrebno je pokazati poznavanje brojnih pravilnika iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Pitanja se izvlače ili postavljaju iz glave i mogu biti iz bilo kog pravilnika sa zvanične liste. Najčešće pominjana područja su:

• Bezbednost mašina (znak usaglašenosti, tehnička dokumentacija, opšti zahtevi).
• Rad na visini i sa skelama.
• Električna bezbednost (dokumentacija za rad, mere zaštite, privremene instalacije).
• Zaštita od buke i vibracija (granične i akcione vrednosti).
• Rukovanje hemijskim materijama i karcinogenima.
• Zaštita pri građevinskim radovima (elaborat o uređenju gradilišta, mere zaštite).
• Rad sa ekranom.
• Eksplozivne atmosfere.
• Lična zaštitna oprema.
• Prva pomoć.

Posebno je važno znati brojčane granične vrednosti (npr. za buku, vibracije, ručno nošenje tereta - kumulativna masa) i osnovne definicije. Ispitivači ne traže doslovno citiranje, ali očekuju tačno i suštinsko odgovaranje.

Kĺjučne teme i "cvrčci" na koje treba obratiti pažnju

Analizom iskustava kandidata, izdvajaju se određena pitanja i teme koje se češće pojavljuju:

• Ciljani lekarski pregledi: Zaposleni se upućuje na ciljani lekarski pregled u slučaju sumnje da zdravstveno stanje utiče na sposobnost za rad ili da radni uslovi utiču na zdravlje. Ovaj pregled je deo sistema periodičnih i prethodnih lekarskih pregleda na radnim mestima sa povećanim rizikom.
• Pokretne/privremene električne instalacije: Često pitanje gde treba objasniti mere bezbednosti za privremene instalacije na gradilištima i sličnim lokacijama.
• Mere zaštite u građevinarstvu: Obezbeđenje gradilišta, obavezno nošenje zaštitne opreme (šešira), bezbedno kretanje, obezbeđenje od pristupa neovlašćenih lica.
• Zahtevi za male mašine: Pitanje se odnosi na odstupanja u pogledu veličine znaka usaglašenosti za mašine male veličine.
• Obeležavanje proizvoda (znaci): Poznavanje značenja različitih znaka upozorenja, obaveze i zahtevi za njihovu primenu.
• Postupak prijave gradilišta i sadržaj elaborata: Šta sve mora da sadrži dokumentacija pri početku građevinskih radova.

Praktični saveti za pripremu i dan ispita

1. Fokus na pravilnike: Najviše vremena posvetite posebnom delu (pravilnicima). Opšti deo se može solidno spremiti za kraće vreme.
2. Vežbajte procenu rizika: Napišite nekoliko procena za različita radna mesta (zavarivač, stolar, vozač, itd.). Vežbajte opis posla i korišćenje metode (npr. Kinney). Ne zaboravite na zaključak.
3. Ne učite napamet, razumite: Ispitivači cenije razumevanje suštine. Umesto da nabrajate 20 stavki, pokušajte da objasnite 5-6 kĺjučnih.
4. Koristite zvanične izvore: Sve pravilnike i zakone preuzmite sa sajta Ministarstva ili portala "Paragraf". Pravilnici se mogu menjati, koristite aktuelne verzije.
5. Budite opušteni i pričajte: Na usmenom delu, nastavite da pričate o temi čak i ako ste nesigurni. Ispitivači često postavljaju podpitanja da bi vas usmerili.
6. Pratite redosled: Ako padnete deo ispita, proverite koji deo se ponovo polaže. Ako padnete samo pravilnike, sledeći put polažete samo njih (i eventualno ponovnu odbranu procene, što treba proveriti). Ako padnete procenu, obično se polažu i pravilnici ponovo.
7. Organizacija ispitnog dana: Isplanirajte dolazak, obavezno ponesite masku i ličnu kartu. Budite spremni na čekanje između pojedinačnih delova.

Zaključak: Ispit je izvodljiv uz disciplinovanu pripremu

Polaganje stručnog ispita za BZNR je izazov koji zahteva sistematičnost i posvećenost. Iako postoji odredeni element "sreće" u izvlačenju pitanja, temeljno poznavanje materije je najsigurniji put do uspeha. Iskustva prethodnih kandidata jasno ukazuju da su ispitivači uglavnom korektni i da žele da vide da kandidat poseduje praktično znanje neophodno za obavljanje ovog odgovornog posla. Kĺjuč je u balansu između širokog pregleda materije i dubinskog razumevanja kĺjučnih principa procene rizika, prevencije i primene posebnih mera zaštite. Uz adekvatnu pripremu, ovaj ispit predstavlja most ka značajnoj i korisnoj profesionalnoj karijeri u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.