O zdravom odnosu prema telu i kilogramima

U modernom dobu, dobar izgled se ističe kao jedan od glavnih kvaliteta čoveka, a to je sve češće povezano sa zahtevom da se bude mršav. Mediji su do te mere počeli da ističu mršavost kao kvalitet da su ljudi, posebno žene, opterećeni brojanjem kalorija i razmišljanjem o hrani. Anoreksične manekenke i javne ličnosti predstavljaju model devojkama koje se svakodnevno izgladnjuju.

Kako gledate na ovaj problem?

Mnogi priznaju da je takvo razmišljanje zahvatilo i njih, te puno vremena posvećuju brizi o ishrani i paze da se ne ugoje. Na primer, jedna osoba se žali: "Evo, npr., sada sam se ugojila pola kilograma, tako da imam 52,5 kg na visinu od 170 cm. Znam da to nije puno i da prema tabeli preporučenog BMI-a spadam u kategoriju neuhranjenih, ali bukvalno sam ljuta na sebe zbog tih pola kilograma."

Ipak, neki ljudi ne dozvoljavaju medijima da im ispiru mozak. "Od kad sam izgubila zdravlje, bitno mi je da budem koliko mogu zdrava i rumena. Meni je stalo da lepo izgledam i budem vitka, ali ne po cenu zdravlja. To postižem pravilnom i zdravom ishranom, ne gladovanjem, i sportom. Inače, ja sam protivnik bilo kakvih rigoroznih dijeta i gladovanja. Mislim da čovek treba da pre svega poštuje sebe i svoje telo, i da bude svestan njegovih mogućnosti i ograničenja. Nemamo svi iste fizičke predispozicije, i u skladu sa tim treba živeti," kaže jedna od učesnica diskusije.

Zašto su ljudi toliko opterećeni kilogramima?

Neki ljudi su toliko opsednuti svojom težinom da se mere i po nekoliko puta dnevno. "I ja sam opsednuta kilogramima – svaki dan se merim, nekad i više puta u toku dana, i užasno se nerviram što mi kilaža varira od 0,5 do 1 kg. Bez obzira što mi svi kažu da je to normalno, ja se razočaram i padam u očaj," priznaje jedna žena.

Međutim, neki ljudi su svesni da je to više psihološki problem. "Ah, kilogrami, kilogrami... Mislim da sam i previše opsednuta, ali sam takođe svesna da je to sad više psiha. Visoka sam oko 175 cm, imam 51–52 kg, i to sam se čak ugojila, jer sam preko leta imala i 48 kg. Pokušavam da ne razmišljam toliko o tome, ali eto, dođu mi dani kada se smorim jer ja sebe vidim debelu," kaže druga.

Kako pronaći balans?

Ključ je u umerenosti i zdravom načinu života. Neke devojke su srećne što nisu opterećene kilogramima: "Ja se ne bih time tešila – daleko od toga da sam za anoreksičnu mršavost koju mediji propagiraju, to je bolesno, ružno i odvratno. Ali, npr., evo, vratih se sa mora, i ono što sam na plaži gledala svaki dan je strašno – ni jednu anoreksičnu nisam videla, ali u salo zarastalih ljudi, a većinom žene su deformisane od gojaznosti, celulita i masnih naslaga. Ružno je to zanemarivanje sopstvenog tela do krajnjih granica."

Važno je naći balans između zdravog načina ishrane i uživanja u životu. "Ja jedem slatkiše i ne gojim se – to izmišljaju gluposti lekari da se ne jedu slatkiši. Ja jedem šta ima, i najviše volim burek. Zdravlje uništava stres, pre svega, a ne slatkiši," kaže jedna žena.

Zaključak

Bitno je imati zdrav odnos prema svom telu. Nije važno koliko kilograma pokazuje vaga, već kako se osećate u svom telu. "Nije važno koliko će kg vaga pokaziti da imate, već kako izgledate. Naime, jedna moja drugarica, kad sam se merila kod nje na vagi, namerno mi je dodala 2 kg više. Prećutala sam joj i rekla: 'Mogla si da mi kažeš i da imam 65 kg, ja super izgledam i baš me briga.' Inače, imam 55 kg na 175 cm," kaže jedna od učesnica.

Važno je voditi računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti, ali ne dozvoliti da kilogrami postanu opsesija. "Mislim da sam već pisala na temi anoreksije i bulimije – vagu treba da izbacite iz upotrebe. Izgledate dobro onda kada se pogledate u ogledalo i kažete: 'Zadovoljna sam.' Nismo svi isto građeni, tako da sve te formule oko idealne težine padaju u vodu. Neko sa 170 cm i 55 kg izgleda taman, a neko je mršav," zaključuje jedna žena.