Stvarnost pravnih karijera u Srbiji: Između očekivanja, iskustava i realnosti

Diploma Pravnog fakulteta dugo je nosila auru prestiža i sigurnosti. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju mladi pravnici u Srbiji često je daleko od te slike. Kroz brojne diskusije i podeljena iskustva, jasno se ocrtava složen i često izazovan put ka profesionalnom ostvarenju. Ovaj tekst nastoji da sistematizuje glavne izazove, dileme i savete koji kruže među kolegama, nudeći sveobuhvatan uvid u trenutno stanje struke.

Početak puta: Praksa, stažiranje i prvi poslovi

Jedan od prvih koraka nakon fakulteta je traženje prakse ili pripravničkog staža. Ovde se već susreću prve poteškoće. Kako jedna koleginica ističe, čak i kada se nađe obećavajuća prilika, kao što je letnja praksa u kancelariji specijalizovanoj za arbitražu, komunikacija sa onima koji su već prošli taj put može biti otežana. Mnogi se žale na neodgovaranje na upite ili "iskuliravanje" od strane starijih kolega, što dodatno otežava prikupljanje korisnih informacija iz prve ruke.

Podeljena su iskustva o stažiranju u različitim kancelarijama. Dok neke nude strukturiran program, plaćenu praksu i mogućnost učenja, druge iskorišćavaju volontere ili pripravnike, nudeći minimalne naknade ili čak ništa. Rad u okviru parničnog odeljenja velike kancelarije može biti koristan, ali treba imati u vidu da se specijalizovana arbitražna odeljenja, uobičajena u inostranstvu, kod nas retko formiraju u tom obimu.

Za one koji teže ka anglosaksonskom pravu, opcije su ograničenije, ali postoje. Neke regionalne i internacionalne kancelarije imaju ofise u Beogradu i nude prilike za one koji žele da se bave korporativnim pravom i velikim međunarodnim projektima. Ključ je istrajnost i aktivno traženje takvih programa, koji često imaju rigorozne procese selekcije.

Pravosudni ispit: Obaveza ili opcija?

Ovo je verovatno najveća dilema svakog mladog pravnika. Da li je pravosudni ispit neophodan? Odgovor zavisi od željene karijerne putanje.

• Apsolutno je obavezan za one koji žele da rade u sudu, tužilaštvu ili advokaturi.
• Poželjan je, ali ne i obavezan za rad kod javnog beležnika ili javnog izvršitelja (za pozicije pomoćnika i zamenika jeste potreban).
• Nije presudan za rad u opštinskoj upravi, javnim ustanovama (kao što su domovi zdravlja, centri za socijalni rad), ili u privatnim kompanijama na administrativno-pravnim poslovima. Ipak, sve se češće pojavljuje kao preduslov u oglasima za posao, dajući prednost kandidatima koji ga imaju.

Što se tiče master studija, mišljenja su podeljena. Mnogi smatraju da je to formalnost koja ne donosi znatno novo znanje u odnosu na osnovne studije, dok je za neka radna mesta (npr. sekretar škole, napredovanje u MUP-u) formalno potreban. Uglavnom, pri zapošljavanju u praksi, iskustvo i veštine često imaju veću težinu od master diplome.

Plate: Ogorčena realnost i "pristojan" minimum

Ovde se nailazi na jedan od najbolnijih aspekata profesije. Raspon plata je ogroman i često nepriličan uloženom trudu i obrazovanju.

• Sudski saradnici i pomoćnici: Plate se kreću od oko 58.500 dinara za saradnike u osnovnom sudu do preko 100.000 dinara za pomoćnike u višem sudu. Ipak, ovo su državne službe sa relativnom sigurnošću i mogućnošću napredovanja.
• Pripravnici u advokatskim kancelarijama: Situacija je teška. Iako postoje izuzeci kod renomiranih kancelarija, mnogi pripravnici rade za simboličnu nadoknadu, često ispod 40.000 dinara, a nekada i bez ikakve naknade tokom volonterskog perioda. Kako jedna koleginica kaže: "Propišeš krv i znoj da završiš faks, odradiš pripravnički za džabe, položiš pravosudni, i onda radiš za 60.000."
• Pravnici kod javnih beležnika i izvršitelja: Iako su ove profesije same po sebi veoma unosne, plate zaposlenih pravnika su često šokantno niske. Nude se početne plate od 35.000 do 50.000 dinara, uz prekovremeni rad i visoke zahteve. Ovo mnogi doživljavaju kao degradaciju profesije.
• Pravnici u tehničkom pregledu vozila: Posao koji se svodi uglavnom na rutinsko izdavanje registracionih nalepnica. Plate su u rasponu od 50.000 do 70.000 dinara. Iako je posao odgovoran (pravnik odgovara direktno MUP-u), mnogi ga smatraju monotonim i nezadovoljavajućim za pravničku poziciju.
• Pravnici u državnim ustanovama i javnim preduzećima (domovi zdravlja, škole, opštine): Plate su često na nivou minimalca ili nešto iznad, krećući se od 40.000 do 70.000 dinara. Prednost je veća sigurnost zaposlenja (ako se dobije ugovor na neodređeno), ali uz često preopterećenje poslom i političke pritiske.
• Pravnici u privatnom sektoru (kompanije, banke): Ovde je raspon najširi. Može varirati od 40.000 dinara u manjim firmama do preko 1.000 evra u nekim multinacionalnim kompanijama ili bankama. Ključni za bolje pozicije su znanje stranih jezika, specijalizacija i iskustvo.

Kao pristojan minimum za diplomiranog pravnika, kolege najčešće navode iznos od 70.000 dinara naviše, s obzirom na prosečnu zaradu u zemlji i nivo obrazovanja. U Beogradu, zbog troškova života, ta granica je znatno viša.

Specifična radna mesta i iskustva

Rad u domu zdravlja podrazumeva bavljenje radnopravnim odnosima, pripremu ugovora, analizu pravnih pitanja specifičnih za zdravstvo, a ne retko i javne nabavke. Za ovaj posao nije obavezno pravosudno ispit, ali je potrebno dobro poznavanje Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Rad na tehničkom pregledu, pored izdavanja nalepnica, često podrazumeva i rad na platnom prometu, izdavanje polisa osiguranja i druge administrativne poslove. Zabrinjavajuća praksa koju neki poslodavci zahtevaju je ostavljanje lične karte pravnika da bi se radilo u njegovom odsustvu, što nosi ogroman rizik i odgovornost za pravnika i treba ga izbegavati.

Rad u javnom pravobranilaštvu donosi iskustvo u zastupanju državnih organa i javnih preduzeća. Za pripravnike postoji mogućnost novčane naknade, a rad obuhvata i pisanje podnesaka i odlazak na ročišta.

Izazovi i sistemski problemi

Kroz sva iskustva provlači se nekoliko crvenih niti:

1. Preveliki broj diplomiranih pravnika: Fakulteti primaju na stotine studenata godišnje, što tržište rada ne može da apsorbuje, dovodeći do pada vrednosti diplome i konkurencije na bazi cene (niže plate).
2. Nepostojanje regulative za minimalne plate pripravnika: Omogućava izrabljivanje mladih ljudi koji su spremni da rade besplatno ili za siću samo da bi stekli neophodnu praksu za polaganje pravosudnog.
3. Partokratija i veze: Posebno u javnom sektoru i lokalnim samoupravama, dobijanje posla, a još više postizanje stalnog zaposlenja, gotovo je nemoguće bez političke ili lične zaleđine. Česte su priče o otpuštanjima kada se promeni vlast ili direktor.
4. Degradacija profese: Mnogi poslovi za koje se danas traži pravnik (sekretar škole, izdavalac nalepnica) nekada su obavljali ljudi sa srednjom školom. Ovo dovodi do demotivacije i osećaja da se fakultetsko obrazovanje ne ceni i ne isplati.

Saveti za početnike i one u potrazi

• Budite uporni i proaktivni: Slanje CV-ja, direktan kontakt sa kancelarijama, učestvovanje na sajmovima zapošljavanja i korišćenje mreža kao što je LinkedIn su neophodni.
• Učite strane jezike: Posebno engleski, ali i nemački. To otvara vrata ka bolje plaćenim poslovima u internacionalnim kancelarijama i kompanijama.
• Specjalizujte se: Razmislite koja oblast prava vas zanima (radno, korporativno, intelektualna svojina) i težite da steknete znanje i iskustvo u njoj, kroz kurseve, volontiranje ili prve poslove.
• Ne odustajte od pravosudnog ako vam je cilj advokatura ili sudstvo: Iako je težak, on je kapija ka tim profesijama. Spremanje uz decu ili uz puno radno vreme je izazovno, ali nije nemoguće - ključ je organizacija i podrška okoline.
• Procena rizika i koristi: Prihvatite li posao kod notara ili izvršitelja za malu platu, imajte jasnu strategiju - da li je to samo prelazno rešenje da steknete iskustvo i veze, ili planirate da ostanete dugoročno? Pregovarajte o uslovima i platama, koliko god to teško izgledalo.
• Razmotrite i neklasične opcije: Pravnici su traženi i u nevladinim organizacijama (NVO), medijima (pravni novinari), ljudskim resursima, kao medijatori, ili u sektoru uskladištenja podataka i komplajensi. Ove oblasti mogu ponuditi dinamičnije okruženje i drugačije izazove.
• Nemojte pristajati na poniženje: Rad bez prijave, ostavljanje lične karte, rad za ispodprosečne plate samo produžava lošu praksu u celoj profesiji. Kolektivno odbijanje takvih uslova je jedini način da se stanje popravi.

Zaključak: Put napred je težak, ali nije zatvoren

Realnost pravnih karijera u Srbiji je kompleksna i puna prepreka: od niskih plata i izrabljivanja pripravnika do sistemskih problema poput prekomerne isporuke kadrova i partokratije. Ipak, uz izuzetnu upornost, kontinuirano usavršavanje, strpljivost i strategko planiranje karijere, moguće je naći zadovoljavajući put. Kliuč je u prilagodljivosti - spremnosti da se uči, da se istražuju različite grane prava i da se ne odustaje pred prvim neuspehom. Kao što jedan iskusan kolega savetuje, važno je "razmišljati pozitivno i zračiti optimizmom, jer to bar olakša stres oko traženja posla". Iako je put krševit, on vodi onima koji su spremni da se bore ne samo za posao, već i za dostojanstvo sopstvene profesije.